Life

Cesto cujemo da zivot nije ono sto nam se desava, nego to kako mi to dozivljavamo. Sa vremenom sam i ja to shvatila na svoj nacin.

Rodila sam se u Beogradu i vec kao malo dete sa roditeljima sam otisla da zivim u Moskvu.  Od tad je moj zivot vezan za dva grada. U Moskvi sam veci deo svog zivota. Tamo sam se skolovala i magistrirala na Moskovskom Drzavnom Univerzitetu Lomonosov, tamo nasla posao,o kom sam sanjala u reklamnoj agenciji Saatchi& Saatchi. Moskva mi je dala ogromno zivotno iskustvo, sjajnu profesiju i drage prijatelje koji su i danas sastavni deo mog zivota.

Ali nekako uprkos logici, ja sam uvek imala osecaj, da nisam bas sasvim na svom mestu, uvek mi se cinilo da mi nesto nedostaje. I svaki put kad bih dolazila u Beograd, imala sam onaj iracionalni osecaj radosti, koj ne moze recima da se opise niti docara, osecaj lakoce i slobode. Za Beograd me je uvek vezivala moja porodica, braca, sestre i moji dragi prijatelji. I onaj poseban miris Beograda, jutarnji miris turske kafe i naravno miris pekare na svakom cosku.

Jako dugo vremena nisam znala gde tacno pripadam. Rodjena sam u Srbiji, ali ceo zivot zivim u Rusiji. Tamo sam uvek bila stranac, a ovde su me zvali Ruskinja. Kad sam bila u Moskvi stalno me je vuklo u Beograd. Kad bih dolazila u Beograd, uvek me je zivot, zbog nekog razloga, vracao u Moskvu. I nisam znala sama sebi da definisem gde je moje pravo mesto.

Uvek sam htela da rodim sina i da ga rodim u Beogradu i zivot mi je dao takvu mogucnost. Medjutim kad smo ga dobili, uskoro nakon toga mene i mog supruga je zivot opet vratio u Moskvu. I odjednom sam ja to sto me godinama mucilo, dozivela na jedan skroz drugaciji nacin.

Iznenada sam shvatila, da ne moram da biram sad i zauvek. Prihvatila sam cinjenicu, da je zivot jako promenljiv i to sto sam godinama dozivljavala kao teret, nije nedostatak vec veliki plus, kako za mene tako i za moje dete.

Tek imajuci njega u narucju sam shvatila kako je to fenomenalno, sto znam napamet bajke na dva jezika i sad mogu njemu da ih prepricavam, da mogu da ga ucim da podjednako lepo prica na dva jezika, da moze da se oseca kao kod kuce u dve zemlje.

Ja mogu i zelim da zivim upravo ovako i da uzivam u carima svakog grada podjednako. I umesto da biram, ja sam resila da uzivam u trenutku i organizovala se tako da moja porodica i moja deca imaju svoj dom u dve zemlje.

I tako sam na svoj nacin shvatila poruku koliko je bitno to na sta fokusiramo svoju paznju. Da zivot cini ne to sta nam se desava, vec to kako na to gledamo.

I upravo sam tad dobila ideju da napravim medjunarodni projekat, koj ce biti projekcija mog zivota, mojih vrednosti i mog shvatanja sta znaci biti zena i ziveti svoju svrhu. To sto sam odrasla na dve kulture mi je dalo mogucnost da sagledam to pitanje iz vise uglova.

Tako da zivot je zaista onakav kakvim ga mi dozivljavamo, i bitno je da svaki novi dan nam daje novu sansu da ga pogledamo drugacije i iz novog ugla.

Share with Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone