Naš život danas je rezultat naših odluka od pre godinu dana, od pre mesec dana, od juče.
Što znači da mi danas donosimo odluku kakvu verziju sebe možemo videti za mesec ili godinu dana.
Vreme svakako prolazi, pitanje je samo da li ćemo se mi za to vreme pretvarati u osobu koja želimo ili u osobu koja ne želimo da budemo.
Ukoliko nastavimo da radimo sve što smo radili do sada, da li ćemo biti bolja ili gora verzija sebe?
Jednog dana kad se okrenemo i pogledamo unazad da li ćemo biti ponosni na sebe?
Pre 10 godina shvatila sam da imam dva izbora. Mogu da nastavim jednostavno da živim i u tom slučaju znam kako će to izgledati, jer imam primere žena u svom okruženju koje su donele upravo tu odluku.
Druga opcija je da osmislim ko bi želela da budem i kakav kvalitet života da živim i onda da uradim sve da se približim toj verziji žene. Ta opcija je bila teža, jer nisam imala u svom okruženju žene, na koje bi mogla da se orijentišem. Što ne znači da one nisu postojale.
Nisam htela da budem još jedna u nizu žena: Imala je SVE, ali nije bilo NJE.
Počela sam da istražujem šta bi za mene bilo moguće i kako se ispostavilo mnogo toga. Tako sam postala kouč, mentor, autor i pisac, što mi se nekada činilo skoro pa nemoguće.
U svojoj knjizi pišem o tome koliko je meni bio stran koncept «ljubavi prema sebi». Znala sam kako da volim druge, ali nisam umela da volim sebe. Kroz rad na sebi formirala sam moju definiciju ljubavi prema sebi. Za mene je to imalo manje veze sa fizičkim izgledom, a više sa tim kako se osećam.
Počela sam da integrišem aktivnosti, koje bi me udaljavale od žene koja NE ŽELIM da postanem za 20 godina. Tako sam se vratila treninzima i planiranju svog dana.
Postepeno sam uvodila navike koje bi me približavale ženi koja sam ŽELELA da postanem. Počela sam da vodim dnevnik, nosila sam knjige, gde god sam išla sa decom i čitala dok se oni igraju ili dok ih čekam na treninzima.
Slušala sam podkaste i predavanja dok sam spremala kuću ili išla na pijacu.
Shvatila sam da moram svakodnevno svesno i puno da radim na tome da budem ponosna na osobu koja sa vremenom postajem.
Zamka se krije u tome što većina ljudi nema viziju toga ko želi da bude, a i kad je imamo često sabotiramo željenu verziju sebe u budućnosti, zarad trenutnog zadovoljstva.
Sabotiramo svoj izgled, time šta radimo ili ne radimo, sabotiramo svoj profesionalni rast time što biramo da ostajemo u zoni komfora, sabotiramo kvalitet života sutra, zarad trenutnog mira i sigurnosti.
Mislim da nam je kolektivno stran koncept dugoročnog investiranja u sebe.
Investiramo u sebe dok se školujemo, posle čega prepuštamo da nas život vodi.
Ja razumem skeptičan odnos prema budućnosti zbog njene nepredvidljivosti, ali ipak verujem da je jedina investicija koja uvek ima smisla – investicija u svoj rast.
Svi znamo da ne možemo da nadjemo put ako ne znamo gde idemo, ali isto tako ne možemo naći put ako ne umemo da preciziramo gde se trenutno nalazimo.
Čak navigaciju kad koristimo, ona nam pokaže tačku gde smo sada i tačku gde treba da stignemo. Samo tako možemo da vidimo koliki nas put čeka.
To gde smo sada je ključno, zato smo mi u ovom trenutku donosimo odluku o tome ko ćemo biti.
Kada radimo na pokretanju željenih promena često zamolim da mi klijenti pokažu svoj kalendar. Za početak da li ga uopšte imaju i odmah znamo da li i kako se vreme planira.
To na šta tokom dana i meseca trošimo svoje vreme poprilično precizno govori o tome kakve rezultate možemo da očekujemo.
Pogledajte u svoj kalendar, na šta trošite najviše vremena?
Garantovano vam taj segment života najbolje ide, tu imate najbolje rezultate.
Da li vreme trošite ili ga investirate u ljude, u projekte, u svoje ideje, u sebe?
Mnogo toga se promeni kad osetimo razliku izmedju toga kad vreme trošimo, a kad ga investiramo.
Nećete verovati koliko toga može svesno i dosta bezbolno da se izbaci iz života.
Šta ste spremni da žrtvujete danas zarad željenih rezultata sutra?
Da li ćete sutra biti ponosni na to što radite i na odluke koje danas donosite?
Pošto pokušavam da balansiram izmedju mnogo uloga, ja se jako ozbiljno odnosim prema tome kako organizujem svoje vreme. Verovatno ću vas nasmejati, ali moj kalendar je sav u različitim bojama, jer mi je tako pregledniji.
U jednoj boji su aktivnosti posvećene poslu, druga boja su aktivnosti sa decom, treća boja su obaveze vezane za kuću/porodicu, četvrta boja je posvećena aktivnostima koje mene pune energijom.
Tako da kad pogledam svoj mesec meni odmah bude jasno u šta ovog meseca najviše ulažem, šta sam zapostavila i čemu treba sledećeg meseca više da se posvetim.
Ključna stavka za takav pristup je planiranje.
Dok sam radila u firmi planirala sam na mesečnom i nedeljnom nivou.
Otkako imam decu i privatan posao, planiram na dnevnom nivou, ali uvek planiram dan unapred.
Shvatila sam da ako želim da budem zdrava ja moram da imam rutinu koja me vodi ka tome. Lagala bi kad bih rekla da sve to volim da radim, ali znam zašto to radim.
Znam da ako želim da se dobro osećam, ja moram da vežbam.
Da bi kreirala koristan sadržaj, ja moram puno da čitam, tako da čitanje nije hobi, već investicija u moj profesionalni rast.
Da bi pružila svoj maksimum na svakoj sesiji, ja moram da imam pauze u kojima pišem izveštaje i razmišljam koje tehnike mogu najbolje da pomognu u tom konkretnom slučaju.
Ukoliko želim da imam dobar odnos sa decom, moram biti dostupna i prisutna.
Svako ima svoje prioritete i svakome će njegov kalendar drugačije da izgleda, ali jako je bitno da ga imate i da znate na šta svoje vreme trošite, a u šta ga investirate.
Verujte mi, ponekad zaslužujemo da slavimo ne samo ono ko smo postali, već i ono ko nismo. A to bi se sigurno desilo da mi nismo doneli oduku da bude drugačije.