Osnovni izgovor koji najčešće čujemo je: «Nemam vremena».
Medjutim kako praksa pokazuje, nikad nije do vremena, uvek je do prioriteta.
Svi znamo situacije kada smo godinama tvrdili da nemamo vremena da se bavimo svojim zdravljem, dok nas telo nije izdalo i nateralo da ležimo. Nakon takvog neprijatnog iskustva, bez odlaganja i izgovora, nalazimo vreme za odlazak na pregled, na terapiju, na kontrole.
Znate one situacije kada nemamo vremena da učimo nove stvari, sve dok nam nova znanja ne postanu preduslov za povećanje plate ili promenu pozicije. Kako onda optimiziramo svoje vreme i stvore se neophodnih sat vremena dnevno, koje moramo da posvetimo potrebnoj edukaciji.
Ili kada verujemo da nemamo vremena za ljubav. Onda kada se ona desi, odjednom više ne moramo da sedimo na poslu do ponoći, već istrčavamo tačno u 18:00, a naša efektivnost na poslu ne da nije opala, već je naglo porasla. Takvih primera ima na stotine.
Budimo iskreni, iza fraze «nemam vremena» najčešće stoji izgovor koji mi sebi govorimo, kada nam nešto nije prioritet. Probajte samo da zamenite rečenicu «nemam vremena» na « nije mi to prioritet» i primetićete koliko ćete se drugačije postaviti prema mnogim stvarima.
“Nemam vremena za trening” mnogo prihvatljivije zvuči nego “trening mi nije prioritet” zar ne?
Nemam vremena je mit u koji mi biramo da verujemo!
Upravljanje vremenom i prioritetima.
Planiranje umiruje um i daje osećaj kontrole u haosu svakodnevnih obaveza.
Bez plana ste u opasnosti da vam se «život dešava» bez ikakvog vašeg učešća u njemu.
Bolje je imati plan samo na dan, nego nemati nikakav plan.
Kako bi pravili što manje grešaka i smanjili tenziju na dnevnom nivou, svakog dana se koncentrišite samo na najbitnijim zadacima tog dana.
Nije moguće postići apslolutno sve, a dobra vest je to, što za tim nema ni potrebe.
Radeći svaki dan malu, ali tog trenutka najbitniju stvar, primetićete da dugoročno postižete veliki progres bez preteranog stresa.
Ukoliko svakodnevno imate gomilu hitnih stvari da obavite, to vam je dobar znak da “vam se život dešava” umesto da ga vi kreirate. Probajte da preuzmete kontrolu nad svojim vremenom, u suprotnom slučaju gubićete jako puno energije na ljude i obaveze koji to ne zaslužuju.
Dok sam radila u kompaniji, jedan od faktora po kome su ocenjivali našu efikasnost kao lidera, je bio monitoring koliko regularno imamo spiskove hitnih stvari na “to do” listi. Ukoliko bi to bila česta pojava, to bi bio znak da imamo problem sa organizacijom i delegiranjem, a ni jedno ni drugo nije išlo u našu korist.
Tada sam naučila jednostavna, ali važna pravila za bolju organizaciju vremena.
Najefektivnije se planira na nedeljnom nivou.
Svakog ponedeljka ujutru strukturišem svoje vreme uz pomoć sledećih pitanja.
- Koje obaveze znam da imam ove nedelje?
- Upisujem obaveze u kalendar odmah, pošto posle mogu da zaboravim.
- Šta je od toga hitno, a šta zaista bitno da uradim?
- Šta će doneti dugoročno najveći efekat, čemu treba zaista da se posvetim?
- Da li sve hitne obaveze moram da obavim sama ili mogu nekome da delegiram?
Za ono što mi je zaista bitno, regularno izdvajam vreme, pošto to dugoročno poboljšava moje zdravlje, odnose i kvalitet života. To je deo moje rutine i o tome više ne razmišljam.
U to spadaju pregledi, vežbe, rituali sa decom i vreme sa porodicom.
- Stvari koje su hitne i bitne, njima se posvećujem prvo ujutru. Uglavnom su to poslovne obaveze i sastanci sa klijentima. Bitne stvari završavam u prvom delu dana dok imam najviše energije.
- Stvari koje nisu toliko bitne, ali moraju da se završe, ukoliko je moguće delegiram.
- Ne tako bitne i hitne odluke mogu i da sačekaju, a često uz dodatno vreme, rešenje postane očigledno.
Umeti prepoznati razliku izmedju bitnih i trenutno hitnih stvari ključno je za pravilno postavljanje prioriteta u životu.
Tehnika obrnutog planiranja.
Kada ne znamo od čega da počnemo i koliko nam je potrebno vremena, ova tehnika pomaže da strukturišemo znanja koja imamo, stvorimo sliku procesa i definišemo korake koji nas vode od željenog rezultata ka početku procesa.
Primer: Želite novu profesiju, ali edukacija zahteva da joj se posvetite 2 godine.
Prvo što vam pada na pamet je da ne možete sebi da priuštite «da izgubite 2 godine života».
Medjutim, putem obrnutog planiranja vi definišete svoj prvi korak, izučite koliko ukupno sati traje obuka, koliko ima faza aktivnog rada i koliko sati dnevno morate da izdvojite za edukaciju.
Tako «gubljenje 2 godine» polako postaje «planiranje 2 sata obuke dnevno».
Ako vam to zvuči nerealno, rećiću vam samo da statistika kaže da na današnji dan ljudi u proseku nesvesno provedu 2 sata i 20 minuta na socialnim mrežama. Evidentno je da ako ta 2 sata svesno posvetite nečemu, vaš progres će biti neuporedivo veći, nego da to isto vreme potrošite na pasivno posmatranje kako drugi ostvaruju svoje ciljeve.
Primetićete promenu perspektive, koja se dešava kada vaš veliki san razbijete na faze i sate koje treba da izdvojite za njega. Na ovaj način ambiciozan poduhvat postaje realan plan.
Pravilo 80/20 koje vam može promeniti život.
Paretov princip ili Pravilo 80/20 uči nas tome da: „20 % napora daje 80% rezultata, a preostalih 80% napora – samo 20% rezultata“. Koristi se kao osnovna smernica u analizi efikasnosti bilo koje aktivnosti i optimizaciji rezultata.
U koučingu ga integrišemo kroz pitanje: «Šta vam je u ovoj fazi života najveći prioritet?
Koje vaše aktivnosti će najviše uticati na realizaciju željene budućnosti?»
Svako životno razdoblje ima svoje prioritete i ako ih osvestite, onda se efektivno koncentrišete na ono što danas ima najviše smisla za vas.
Obično od 100% poslova koje radimo na dnevnom nivou samo je 20% onih koji su zaista bitni i koji će imati uticaj na ostalih 80% našeg života.
- 20% vašeg vremena posvećenog razvoju vaše lične strategije doneće vam 80 % prihoda
- 20% planiranja svakodnevnih obaveza doneće vam 80 % pozitivnog balansa na dnevnom nivou
- 20% kvalitetno provedenog vremena sa bliskim ljudima, kreiraće 80% lepih uspomena
Razmislite koji su vaših 20% kojima treba da se posvetite danas, kako bi maksimalno poboljšali svoj život sutra?