Da li ste primetili da je slika koju imamo o svetu utoliko lepša, koliko je slika koju imamo o sebi bolja?
Kada pričamo sa ženama o njihovom putu ka uspehu, često čujemo da kako bi pokrenule željene i vidljive promene u životu, najviše pažnje posvećuju promeni svog načina razmišljanja.
Najveći deo posla je nevidljiv, dešava se u tišini, u samoći, u nama.
Tu je ozbiljan rad na izmeni uverenja koja nas koče, suočavanje sa strahovima, svakodnevna implementacija podržavajućih navika, rad na samopouzdanju – to su sve koraci koji stvaraju drugačiji pogled na svet, a samim tim i menjaju Vaš svet.
Svaka transformacija počinje iznutra, a spoljna manifestacija je uočljiva u našoj neposrednoj budućnosti.
To kako mi vidimo sebe, odredjuje to kako vidimo druge i svet oko sebe.
Za naš pogled na svet odgovoran je naš mindset.
Mindset je karakterističan sklop načina razmišljanja, verovanja i emocionalnog reagovanja pojedinca.
Koliko mindset utiče na naš život najbolje prikazuje sledeća kratka priča:
Intervjuisali su dva brata blizanca, jedan od kojih je bio alkoholičar, a drugi uspešan lekar. Kada su ih pitali šta je razlog, zbog kog su danas tu gde su – dali su isti odgovor – «Otac mi je bio alkoholičar»
Za jednog brata je prošlost poslužila kao opravdanje za njegove izbore, dok je za drugog brata ista ta prošlost definisala ko on ne želi da bude.
Za jednog je otac bio opravdanje za njegov neuspeh, dok za drugog, najveća motivacija za njegov uspeh.
Iz ovog primera vidimo da je moguće imati istu genetiku, istu prošlost, isto okruženje i donositi veoma različite odluke.
Jedina razlika je u načinu razmisljanja koji podstiče drugačije odluke i u konačnici dovodi do drugačijeg kvaliteta života.
Mindset kao način razmišljanja koji kreira mentalnu predispoziciju za uspeh.
Dr. Carol Dweck, psiholog i autor popularne knjige “Mindset: the new psychology of success” preispitala je ukorenjeno mišljenje da su inteligencija i talenat urođene osobine. Ona zastupa revolucionarnu misao da se svaka osobina može, uz dovoljno truda, naučiti. Prema Carol, mi smo prazan list, potpuno čist – a kako ćemo ga popuniti zavisi o čarobnoj osobini – mindsetu.
Dr. Dweck razlikuje 2 tipa mindseta, fiksni – ograničavajući mindset i growth mindset – onaj otvoren za učenje. U svom radu ona dokazuje da naši rezultati najvećim delom zavise upravo od usvojenog načina razmišljanja.
Za bolje razumevanje oba mindseta, privešću nekoliko primera koji pokazuju razliku u pristupu osoba sa fiksnim mindsetom u odnosu na one s growth mindsetom.
Ljudi sa fiksnim mindsetom veruju da:
- Ako sam stvarno sposoban, ne moram se truditi.
- Ako se moram truditi, znači nemam talenat za to.
- Uvek moram izgledati pametno i sposobno, zato izbegavam izazove.
- Neuspeh otkriva moje mane i treba ga izbegavati po svaku cenu.
- Tudji uspeh me demotiše i stvara osećaj ugroženosti.
Ljudi sa otvorenim mindsetom veruju da:
- Ono što još ne znam, uz dovoljno truda mogu naučiti.
- Znam da izvrsnost traži sate / mesece / godine predanog rada.
- Neuspeh mi pokazuje na čemu moram dodatno raditi.
- Konstruktivnu kritiku vidim kao priliku za učenje
- Tudji uspeh me motiviše i podstiče osvajanje novih znanja i veština.
Ovi primeri nam jasno govore koliko će različite odluke donositi ljudi sa ta dva različita načina razmišljanja.
Ključno je prepoznati šta dovodi na površinu naš fiksni mindset, te kako ga preoblikovati u growth mindset. Posebno je zanimljivo da je moguće ubaciti čoveka u fiksni ili growth mindset.
Pitanje je samo koje uverenje u tom trenutku podstičemo.
Bitno je osvestiti da su UVERENJA – rezultat našeg predhodnog iskustva ili iskustva drugih ljudi, koja smo mi prihvatili kao istinu.
Što znači da ih ne treba automatski projektovati u novim sutuacijama, pošto je veoma moguće da nisu relevantna za nove okolnosti.
Nešto sto je bilo istina za Vas kad ste imali 20 godina, uopšte ne mora da znači da će imati isti značaj kada imate 35 godina.
Uverenja, kao i navike, se kreiraju vremenom, ali isto tako se mogu vremenom menjati i preoblikovati.
Zato je uvek dobro preispitati se, pre donošenja neke odluke, na osnovu čega i čijeg iskustva ja kreiram svoje mišljenje i donosim ovu odluku?
Najbolji način da prepoznate svoja uverenja je da obratite pažnju na to
koju priču o sebi pričate sebi i drugima?
Ja sam…..
Kojim emotivnim filterima i uverenjima bojite vašu prošlost i kako kroz njih vidite vašu budućnost?
Birajte priču o sebi u koju ćete verovati.
Šta god da govorite sebi, budite sigurni da će vaš mozak aktivno tražiti i nalaziti potvrdu onoga u šta vi verujete. Iz gomile informacija koje svakodnevno obradjuje on će sortirati i pamtiti samo onu, koja potvrdjuje istinu u koju vi već verujete.
Od vaših uverenja zavisi da li ćete videti ograničenja ili prepoznati mogućnosti.
Transformaciona tehnika:
Razmislite i napišite jedan cilj koji želite da realizujete u narednih godinu dana.
- Napisite 5 uverenja ili razloga zašto mislite da je to teško ili nemoguće ostvariti.
- A sada napisite 5 uverenja zahvaljujući kojima neko do vas ili vi ipak možete da ostvarite .
Kreirajte svoja podržavajuca uverenja.
- Šta je za vas neuspeh? Razlog da odustanete ili samo jos jedno iskustvo?
- Šta je za vas odgovor NE? – Kraj dialoga ili početak pregovora?
- Šta je za vas strah – Znak da prekinete ili poziv da vidite šta stoji iza toga?
- Šta je za vas konflikt – Trenutak kada treba da se povučete ili zona rasta?
Od odgovora na ovakva pitanja zavisi koji ćete put za sebe birati i kakvim ćete rezultatima svedočiti.
Formula za promenu uverenja.
Razmislite koja negativna uverenja vas najčešće koče?
Dajte sebi vremena da se prisetite šta ste najčešće slušali u detinjstvu, u školi, na fakultetu, na poslu. U šta ste poverovali?
Zapišite bar 10 svojih uverenja.
Probajte da ih prepišete tako da vas njihova alternativa podstiče i osnažuje.
Primeri mojih preoblikovanih uverenja:
- Ne postoji neuspeh, već lekcija ili način, koji ne donosi rezultat.
- Ne postoji kritika, već povratna informacija.
- Ne postoje problemi, već situacije koje zahtevaju pažnju i posvećenost.
- Tudje mišljenje ne govori o meni, već o onome ko ga izražava.
Birajte način razmišljanja koji če vas podsticati i pripremati za uspeh.
Nova akcija kreira novo iskustvo, koje daje osnov za kreiranje novog uverenja.
Realna promena se dešava onda kada su vaše misli i vaša dela sinhronizovani.
Kad vam promena perspektive predje u naviku, znaćete da ste na dobrom putu.