Na raspustu sam čitala deci enciklopediju o leptirima i saznala detalje jedne od najspektakularnijih metarmofoza u prirodi, koja ima direktnu vezu sa coachingom kao procesom transformacije, te me je to inspirisalo da vam ispričam sledeću priču.
Svi smo videli gusenice i one sa pravom zauzimaju počasno mesto među štetočinama. Medjutim gusenica je samo životna faza jednog od najljepših stvorenja na planeti – leptira.
Nakon rođenja, ovaj insekt jede sve što mu se nađe na putu. Tokom tog perioda, lavra će odbaciti staru kožu nekoliko puta, sve dok ne dođe vreme za tkanje čaure. Kad dođe to vreme, gusenica će krenuti u potragu za kutkom gde će se upustiti u jednu od najinteresantnijih metamorfoza u prirodi.
U fazu histolize – metamorfoze.
Lutka je nepokretna, pa je izuzetno važno da ostane nezapažena. U ovom stanju mirovanja, sposobne su čak promeniti boju okoline i poprimiti oblik lišća kako bi se zaštitile od opasnosti. U ovoj fazi, gotovo sva tkiva gusenice uništavaju se, a na njihovom mestu pojavljuju se nova. To je trenutak transformacije gusenice u leptira. Kad se insekt potpuno formira, on napušta svoj već tesan krevet i kreće u istraživanje.
Leptirovi životni ciklusi podsećaju na različite faze ljudskog života. Tako se između faze gusenice i leptira, dešava metarmofoza, koja podseća na faze transformacija tokom života, kroz koje svi prolazimo na lakši ili teži način.
Kada izlazimo iz organizovanog sistema obrazovanja i krećemo u potragu sa poslom. Kad ostanemo bez posla, a nismo još spremni za dalje, ili kad sami odlazimo, jer tamo gde smo bili je postalo previše tesno za nas.
Kad usled okolnosti ili izbora, odlazimo iz braka i ruši nam se svet u koji smo verovali, te imamo osećaj da se i sami raspadamo.
Šta treba da radimo u međuvremenu, kada se jedno poglavlje našeg života završilo, a sledeće se još nije otvorilo?
Moja preporuka je da osvestimo da smo u “fazi metarmofoze”.
Svako se u životu našao u situaciji kada je odnekud otišao, ali još nije stigao na sledeću destinaciju. To može da bude odlazak sa posla, iz veze, iz grada, iz zemlje, nisu bitne okolnosti, bitno je stanje svesti u kom se nalazimo u tom trenutku.
Za to stanje karakteristično je da sa jedne strane osećamo uzbudjenje zbog isčekivanja nečeg novog, dok sa druge strane tu radost vrlo brzo potiskuje anksioznost zbog nedefinisanosti narednih koraka.
To je faza popuštanja starih stvari, faza nereda, faza kad niste ni gusenica ni leptir. To je “ vreme izmedju “ kada ste u nedefinisanom, prelaznom, nereprezentativnom stanju. Taj proces se dešava unutar vas.
Najdublje promene se uvek dešavaju u tišini, neprimetno.
To je vreme povlačenja u sklonište kako bi se transformacija mogla dogoditi na zaštićenom mestu.
To je vreme kada su potrebne privatnost i granice. Ukoliko ih mi svesno ne postavimo, naša psiha će ih stvoriti za nas na podsvesnom nivou, kroz prokrastinaciju, samosabotažu, sabotiranje odnosa i projekata.
Svi prolazimo kroz takve trenutke.
Znajte da je to normalno.
Znajte da je univerzalno.
Znajte da je to privremeno.
Šta možemo da radimo za to vreme?
Za početak da prepoznamo o čemu se radi.
- Imenujte taj proces.
- Dozvolite sebi da se povučete.
- Budite nežni prema sebi, jer taj proces ume da bude i težak i bolan.
Osećaćete da se raspadate na sitne komade i ponovo sastavljate kreirajući nešto novo, vama još nepoznato.
Zapamtite da ne smete žuriti sa tim procesom. Ali možete mu pomoći.
Ne možemo kontrolisati vremensku liniju tog procesa. Ali možemo podržati proces tako što ćemo izaći na površinu, suočiti se i izneti na videlo ono što se u nama dešava.
U razgovoru sa nekim ili u pisanju možemo artikulisati sve što više ne odgovara, dopuštajući da nam reči budu jasnije.
Na isti način, možemo početi da artikulišemo ono što želimo i ono što izgleda da sada nastaje u nama. To je toliko važno, i vidim da ženama to stalno nedostaje.
Možemo artikulisati ono malo što znamo o svojoj budućnosti.
Često razgovaram sa ženama koje misle da nemaju nikakvu viziju, ukoliko nemaju 100% jasnu i potpunu viziju, za koju smatraju da bi je mogle objasniti nekom skeptičnom posmatraču ili staviti u poslovni plan.
Ali da budem iskrena nikada nisam videla viziju koja se pojavila bazirana na čistom razumu.
Vizije o tome šta sledi-vaša sledeća kreacija, vaš sledeći posao, vaš sledeći način prezentovanja sebe svetu -ne stižu u potpunosti formirani, sa planom i rokom.
Ona dolazi kroz fragmente, snove, dah, energiju u telu.
U to vreme u našoj slici budućnosti postoji velika praznina, ali uvek postoje i reči i slike i ideje kojima možemo pristupiti kreiranju tog nečeg novog u nama, što želi da se pojavi.
Ako je vaša vizija onoga što sledi u vašem životu ili vašem poslu na 95% prazna, artikulišite onih 5% koje vidite – male fragmente, slabu intuiciju, opšti pravac.
Kad opipate tih 5%, ubrzavate njeno nastajanje i pripremate teren za sledeći nivo jasnoće. Ako ste prepoznali sebe u ovoj fazi, za sad je samo ovo vaš posao.
Pre svega prihvatanje, saosećanje i proaktivno ispitivanje onoga što se pojavljuje.
Ako ste nekoga u svom životu (ili sebe) ocenjivali kao izgubljenog, lenjeg, nejasnog ili sporog, pogledajte još jednom: možda je ta osoba sada baš u toj fazi.
Dajte im vremena i volite ih, čak i ako je sada malo teže to učiniti s njihovom ljuskom čaure. Oni će biti ojačani time. A vi ćete ojačati veru u sebe.