Prihvatiti sebe kao put do samoisceljenja
Danas više nego ikada pričamo o ljubavi prema sebi, međutim voleti možemo samo ono šta smo spremni da prihvatimo i čemu se ne suprotstavljamo. Kako bi mogli da volimo i prihvatamo druge, moramo početi od sebe.
Odgajani smo u određenim okvirima koji nam jasno govore kako treba da izgleda i da se ponaša jedna dobra devojčica, pristojna žena, posvećena majka ili prava baka.
Naučile smo da dajemo sve od sebe kako bi se uklopile u te definicije, kao idealna slika u lep ram.
Međutim nekad je slika veća od rama i štrči, nekad se iza te slike krije mnogo više dubine, slojeva i boja, neke od kojih i nisu tako lepe, zbog čega ih sakrivamo daleko od očiju drugih.
Pitam se možda je ipak došlo vreme da ne menjamo, ne umanjujemo i ne uklapamo u sliku.
Šta ako nekad treba jednostavno promeniti ram i slika će zasijati u mnoštvu svojih dimenzija i boja?
Interesantno je da često više volimo osobu, koja mislimo da bi trebali da budemo i shodno kojoj smo izgradili svoj identitet, nego realu osobu koja jesmo.
Koje zabrane si prigrlila i na osnovu njih izgradila svoj identitet ?
Možda si puno puta čula da «uopšte nisi lepa kad se ljutiš» i tako si naučila da budeš jednostavno lepa. Puno puta gutajući ljutnju i nezadovoljstvo sa vremenom postavši idealna meta emotivnih manipulatora.
Možda su ti govorili «smiri se, ne skači, ne viči, ne smetaj» i ti si ugušila kreativni deo sebe, naučivši da budeš neprimetna. Toliko neprimetna da si sa godinama izgubila deo sebe, nikad ne osetivši šta je to što raduje tebe. Nisi dobila od drugih, a nikad nisi ni sama sebi dala dozvolu na radost, jer to uvek može nekome da zasmeta.
Ako si puno puta čula «ne brukaj se, ne plači» ti si naučila da stisneš zube i da gutaš suze. Kad te je bolelo ti si naučila da trpiš, kad si bila tužna ti nisi plakala, jer ranjivost može samo jos više da te rani. Zato si postala jaka, nezavisna i svoja, ali isto tako i netolerantna na tuđe slabosti i suze.
Kako god bilo, dođe dan kad shvatiš, da samo ako priznaš sebi da te boli, da si tužna, da si razočarana, ljuta i kad kažeš šta osećaš sebi i drugima, možeš puno toga da promeniš.
Koliko sličnih zabrana smo čule, prihvatile i potisnule tolike delove i slojeve sebe?
Da bi zaista voleli sebe neophodno je sagledati sebe kao celinu, spremni prihvatiti i one delove sebe kojima se ne ponosimo, koje ne volimo, za koje mislimo da nisu dovoljno dobri.
Zato ću vas zamoliti da napišete spisak od 10 osobina koje ne volite kod sebe.
- Kod sebe ne volim to što sam…..
Ovde se nemojte toliko fokusirati na izgled iako je to najočigledniji deo koji većina ne voli i sa kojim se bori, ali iza našeg odnosa prema svom izgledu se krije mnogo više. Kriju se naša uverenja, naša životna iskustva, naši strahovi, naše vidjenje sebe očima drugih.
Drugi deo zadatka je da razmislite šta su vam dobrog-kosistnog-potrebnog doneli ti delovi vaše ličnosti koje niste još prihvatili. Možda su vas štitili, možda ojačali, možda pomogli da bolje razumete druge.
Put ka isceljenju se krije u potrazi za smislom.
U posmatranju na život iz šire perspektive.
Ne kroz prizmu toga šta smo izgubile ili dobile, već kroz prizmu toga KO SMO postale zahvaljujući ili uprkos nekom iskustvu.
- Šta sada znam o sebi zahvaljujući tome kroz šta sam prošla?
- Šta više ne radim sebi zahvaljujući …?
- Ko više nisam i ko sam postala zahvaljujući…?
- Kome sada mogu da budem od koristi zbog toga?
Neverovatna snaga transformacije se krije u mogućnosti da se suočimo sa delovima sebe koje ne odobravamo i koje još nismo naučili da prihvatimo.
Ne možete pronaći svoj mir, tako što ćete izbegavati svoj život. Morate ga prihvatiti.
Najteže je prihvatiti da ponekad stvari koje su se desile jednostavno nemaju smisla. Beskrajno je teško pronaći smisao u gubitku ili bolesti. Besmisao je ono što najviše boli.
Medjutim ako nađemo u sebi snagu da pogledamo na proces iz perspektive toga ko mi postajemo, prolazeći kroz neko iskustva, mi mu tako pridajemo smisao i dajemo značenje.
Nalazeći smisao, nalazimo snagu da prihvatimo i svrhu koju treba da ispunimo.
Samo jedan od primera je svima poznata Luiza Hej koja je pronašla svoju životnu svrhu onda kada se razbolela od raka i izlečivši sebe počela da pomaže drugima.
Jedna od svetski poznatih modela Maye Musk je postala ekskluzivni top model u svojim kasnim 50 tim kada je prihvatila činjenicu da je kompletno seda i odustala od farbanja, pustivši belu kosu, kao svoj zaštitni znak. Prvo je izgubila nekoliko angažmana da bi sa vremenom bila prepoznata kao autentičan model i od tog momenta postala jedan od najtraženijih svetskih modela. Prihvatila je sebe u celini i kao takvu prihvatio je ceo svet.
Prigrlite svoje odluke i recite sebi:
Prihvatam da sam pogrešila kada sam ostala, kada sam otišla, kada sam prećutala, kada sam morala sve da kažem, kada sam mislila da pomažem, kada nisam htela da se mešam, kada sam verovala da radim najbolje što znam.
Da puno puta sam pogrešila i ispala ranjiva, naivna, glupa, kakva god.
Medjutim nešto sam i naučila iz toga.
Naučila sam da su suze ok i da to što sam «osetljiva» nije moj nedostatak, već mi daje prednost da čujem, osetim i vidim, ono što drugi ne primećuju.
Učim da prihvatam sebe sa svim svojim greškama i to mi daje mogućnost da prihvatim da i drugi greše i da ih ne osuđujem zbog toga.
Jedno od mojih rano stečenih uverenja, bilo je da se nikada ne žalim, jer «to rade samo slabići». To uverenje mi je dugo vreme služilo, jer mi je pomoglo da se suočim sa izazovima koji su mi bili predodređeni.
Medjutim sa vremenom sam shvatila da mi to smeta u profesionalnom životu.
Bilo mi je teško da razumem žene, koje su bile zaglavljene u ulozi žrtve i nisu bile spremne da se bore i svesno se «mirile sa sudbinom».
Da bi mogla da nađem prave reči i ponudim prave tehnike, morala sam prvo da poradim na prihvatanju da «samosažaljenje» može biti korak ka samospoznaji.
Da razumem da nekada nije najteže otići, već da je nekada teže ostati i svakodnevno sebe podsećati zašto to radite.
Sada znam da postoji puno načina, da se mogu reći i drugačije reči, da se mogu doneti i drugačije odluke, da jednostavno može biti drugačije.
Prihvatiti ne znači da smo sa nečim sto posto saglasni, ali znači da smo spremni da napravimo iskorak u susret nečemu što ne razumemo.
Prihvatanje često pogrešno intrepretiramo kao slabost. Medjutim velika se krije mudrost u umeću da prepoznamo kada se treba boriti, kada predati, a kada sebe i životne okolnosti prihvatiti onakvima kakve jesu.
Prihvatite svoju prošlost, kakva god ona bila, jer se samo tako možete isceliti i krenuti dalje.
Prigrlite svoju sadašnjost, onakvom kakva jeste, kako bi mogle da prepoznate šta ste u stanju da promenite.
Radujte se budućnosti, jer znate da je svesno kreirate, odlukom koju danas donosite.
Biti svoja znači prihvatiti sebe u celini i stati iza sebe kao iza nekoga koga volite.