Ne postoji osoba koja nije sposobna da uradi više od onoga što misli da može.
Što više znamo priča o uspehu, to više vidimo, da nije pitanje u nedostatku vremena ili mogućnosti, već je uvek pitanje samo u prioritetima i motivaciji. Problem većine ljudi nije u tome da su lenji, već u tome što nisu motivisani. Ne znaju šta žele, ne znaju zašto nešto rade i zato ne žive svoje, već tudje živote.
Motivacija je energija koja nas pokreće.
Motiv je zapravo odgovor na pitanje- Zašto? Zašto nešto radim?
Sve dok ne nađemo odgovor na to pitanje, naša aktivnost će biti otežana.
Najjači motivi su oni koji se zasnivaju na potrebama i vrednostima.
Motivacija može da bude unutrašnja i spoljašnja.
- Spoljašnja motivacija podrazumeva da nas na aktivnost pokreće nešto što je izvan nas, nagrada koju želimo da dobijemo ili kazna koju pokušavamo da izbegnemo.
- Za razliku od spoljašnje motivacije, samomotivacija proističe iz unutrašnjosti našeg bića i zbog toga se i naziva unutrašnja motivacija. Kada je unutrašnja motivacija pokretač, onda radimo ono što nas interesuje i što lično smatramo važnim, u čemu uživamo, osećamo zadovoljstvo i ispunjenost. Zahvaljujući prijatnim osećanjima koja prate datu aktivnost, nastojimo da je upražnjavamo što češće i tako postajemo sve bolji u tome što radimo. Zahvaljujući tome što u datoj aktivnosti postajemo sve uspešniji dobijamo pohvale i priznanja, što još više doprinosi osećaju zadovoljstva.
U slučaju spoljašnje motivacije aktivnost je sredstvo da se dođe do cilja, a kod unutrašnje motivacije aktivnost je sama sebi cilj.
Kada je aktivnost sama sebi cilj, onda je sama aktivnost nagrada, a spoljašnja nagrada je samo nusproizvod o kom osoba i ne razmišlja, a čak i ako izostane, osoba neće odustati od onoga što voli da radi.
Moglo bi se reći da je spoljašnja motivacija – moram da uradim to i to, dok je unutrašnja – hoću da uradim to i to.
To je osnovna razlika, recimo, izmedju karijere i misije. Karijeru gradimo da bi nešto postigli: bolju platu, bonuse, opredeljeno okruženje. Dok misiju živimo, ne zavisno od spoljnih pohvala, ali i uprkos ograničenjima.
Šta se krije iza želje za promenom?
Motivacija kad od nečeg bežimo ili motivacija kad ka nečemu težimo.
Na koučing ljudi dolaze uglavnom iz dva ključna razloga:
Zato što im je loše i ne mogu više da budu tu gde su sada.
Mi to nazivamo «minus faza» , kad je potrebna pomoć da se izadje iz zone poznatog ali nesrećnog života, da se ugleda svetlo na kraju tunela i nadju svoji, duboki razlozi da se krene u nepoznato, da se nadju novi inspirativni ciljevi i da se istraje u tome.
Ili zato što osećaju da mogu mnogo više, imaju cilj ka kom teže i treba im navigacija na putu realizacije, sagledavanje šire slike tokom implementacije i podržka u trenutcima krize i gubitka motivacije, koje se svima dešavaju.
To su dva različita pristupa i razlikuju se po potrebi i energiji, koja ih pokreće.
- Motivacija kad od nečeg «bežimo» – je ona motivacija koja nas tera da se pokrenemo kad nam je jako loše, kada dodjemo no krajnje stadije iscrpljenosti, kada se razbolimo, kada shvatimo da odnosi u kojima smo nam štete i ne možemo da podnesemo više da ostanemo u njima, kada počnemo da mrzimo posao, koji svakodnevno radimo.
Kada nam se toliko NE svidja način na koji živimo i okolnosti koje nas okružuju da posluže kao odskočna daska za skok u nepoznato.
- Drugi tip «konstruktivne» i «samoodržive» motivacije, kad ka nečemu težimo. Ona se pojavljuje kad nas vodi naša strast, ambicija, konkretan cilj, koji služi kao pozitivan impuls i osvešćivanje da želimo i možemo vise.
Sa vremenom taj impuls se pretvara u unutrašnju motivaciju koja nas vodi.
U održavanju motivacije bitnu ulogu ima takozvani «MOMENTUM» .
To je kao kada se sa sve snage zatrčite da uletite na talas, a dalje kad ste već na njemu, energija talasa vas sama nosi, na vama je samo da ste fokusirani na to što radite i održavate balans.
Tako je i sa «momentumom» koji mi stvaramo kroz podržavajuće navike.
Klasičan primer je trening. Obično smo na početku jako motivisani da krenemo. Medjutim ta motivacija nas već na trećem treningu popušta jer smo umorni i loše je vreme. Tad je ključno da nastavimo!
Da, možda nećete odraditi ceo trening, ali ćete se prošetati i pokrenuti koliko imate snage tog dana. Kad ste već došli do te prostirke, ako ništa drugo, lezite i rastegnite se. Ako uspete da prevazidjete tu krizu, trening vam polako postaje ne samo navika, već i potreba. I tako kreirali ste svoj «momentum»
Lakše je održavati težinu, nego pred svako leto maltretirati sebe da naglo smršate.
Demotivisanost se stvara ne zato što mi ne znamo kako nešto da uradimo, već zato što dobro znamo koliko je teško to da uradimo . Zato ne vraćajte sebe svaki put na početak.
Stvorite svoju rutinu! Ona će podržati vaš «momentum»
Ljudi koji dostižu visoke rezultate i pomeraju granice ne rade stvari kad su raspoloženi ili samo kada to žele. Oni kreiraju rutinu, navike i okruženje, koje podržava njihove ciljeve i svakodnevno rade na održavanju svoje unutrašnje motivacije.
Uspeh kao akmulativni efekat vašeg svakodnevnog napora.
Uspeh na poslu, kvalitetni odnosi u porodici, sreća u braku su ništa drugo nego li rezultat posvećenosti i svakodnevnih ispravnih odluka, koje ste donosili tokom vremena. Svaki uspeh je zbir malih napora, ponavljanih iz dana u dan.
“Ne dozvolite da vam se ono što ne možete da uradite, meša u ono što možete da uradite.” Džon Vuden