Svi smo dobri u tome da počinjemo, ali malo nas zna kako stvari da završavamo.
Mesec decembar nosi posebnu energiju i postoji određena doza uzbuđenja jer na energetskom nivou se dešava zatvaranje jednog ciklusa. Sve što nema svoj logičan završetak traži svoj kraj.
U jednom istraživanju pročitala sam o teretu nezavršenih priča i to me je navelo na razmišljanje o tome koliko zapravo nosimo u sebi tih nezavršenih priča.
Koja je tvoja nezavršena priča ?
Teret nezavršenih priča nisu «To do liste» do kojih nikako da dođemo.
Mnogo više naše energije odlazi na neobavljene razgovore, koje stalno vrtimo u glavi.
Neizrečene reči, koje i dalje gutamo. Nepostavljene granice, koje se i dalje prelaze.
Nedorečene priče, koje su ostale da vise u vazduhu.
Melanholično pitanje «Šta bi bilo, kada bi bilo»?
Sve ono što bismo trebali da kažemo i uradimo, a nismo, neće nigde otići.
Možemo ga potisnuti u nesvesni deo sebe, ali će nam se vraćati svaki put kada budemo u sličnoj situaciji. Stvar je u tome što nezavršene priče imaju tendenciju da se ponavljaju, u vidu novih, ali jako sličnih scenarija, koji traže svoj završetak.
Bitno je da ih prepoznamo. Da nađemo u sebi snagu da ih svesno završimo ili da priznamo sebi da to ne želimo da radimo. Dobar primer tome je, ružan san, koji vam se vraća iznova i iznova, sve dokle ga jednom svesno ne završite u glavi, onako kako želite da mu izgleda kraj.
U coachingu postoji nepisano pravilo, ako imate cilj, koji prenosite iz godine u godinu i niste krenuli sa njegovom realizacijom već 5 godina vreme je da odustanete od njega. Da budete iskreni i kažete sebi da vam očigledno nije toliko bitan i tako oslobodite sebi mentalno prostor za ono što zaista želite, umesto ono od čega bežite.
Verovatno vam je poznat osećaj satisfakcije i olakšanja kada završite i predate neki projekat.
Isto to se dešava i na mentalnom nivou kada nedovršenim pričama damo svoj kraj.
Gradimo veru u sebe, onda kada završavamo započeto, kada umemo da stavimo tačku i da okrenemo novi list.
Predlažem da napravimo retrospektivu svojih priča, kojima nismo dali zasluženi kraj.
Na osnovu sesija izdvojila sam spisak tema, koje nam oduzimaju energiju na mentalnom nivou?
- Nerešen odnos sa majkom/ ocem
- Kada nismo oprostili drugima
- Kada nismo oprostili sebi
- Nezavršeni ljubavni scenariji, na kojima svesno nije stavljena tačka
- Isčekivanje
- Razmišljanja na temu, šta bi bilo kada bi bilo
- Objašnjavanje zašto nešto radimo
- Osećaj krivice kada nešto radimo
- Kontinuirano stavljanje drugih ispred sebe
- Zapostavljanje svojih ambicija
Nerešene situacije vremenom se pretvaraju u frustracije, zato predlažem da minimiziramo spisak svojih frustracija, barem one na koje možemo da utičemo.
Da bi postala ono ko želiš da budeš, moraš da prestaneš grčevito da se držiš onoga ko si mislila da si mogla da budeš.
Da priznaš sebi čemu i kakav želiš da napišeš novi kraj.
Zato pre nego što u prednovogodišnjoj euforiji počnemo da planiramo šta sve novo želimo, hajde da rešimo šta staro možemo da završimo.