Početak godine je tradicionalno vreme kada malo usporimo i počnemo da se preispitujemo.
Koliko smo dobre majke, supruge, da li smo tu za svoje roditelje, da li smo se dovoljno istakle na poslu? I najčesće, u tom periodu obećamo sebi kako ćemo od Nove godine biti bolje organizovane i pravilnije postavljati prioritete.
Život žene je kao slagalica – sastoji se od puno sitnih delova, a svaki deo je podjednako bitan i potreban. Često balansiramo između sebe i drugih, između posla i porodice, između hoću i trebala bi, između planiranja budućnosti i potrebe da budemo prisutne u sadašnjem trenutku.
Mi kao poslovne žene, supruge, majke, ćerke, domaćice, šefice, koleginice – upravo smo te, koje dajemo energiju za rast i razvoj svemu, počevši od dece i odnosa u porodici, pa do projekata i kompanija u kojima radimo.
Društvo ocenjuje ženu i njene sposobnosti kroz socialne uloge koje ona nosi kroz život.
Kako rastemo, same počnemo da vrednujemo sebe kroz prizmu svake od tih uloga.
Ja sam se uvek pitala, kako da u mnoštvu uloga i identiteta koje svaka od nas nosi, ipak ne izgubimo sebe?
Radeći sa ženama, osvestila sam da nam je svaka od životnih uloga data sa razlogom koji je neuporedivo ozbiljniji od mišljenja užeg ili šireg okruženja.
Ukoliko dozvolimo sebi da ne brinemo o tome kako nas ocenjuju drugi, već pomerimo fokus sa drugih na sebe, shvatićemo da nam je svaka ta uloga data da bi kroz nju bolje upoznale sebe, ojačale i dostigle svoj maksimalni potencijal.
Postoje četri ključne uloge, koje nas definišu kroz život i svaka od njih je tu da bi nas nečemu naučila i služila kao oslonac i stub naše unutrašnje stabilnosti.
Prva uloga svake žene je uloga ćerke.
To je jedina uloga, koju ne biramo, a koja može da bude kako blagoslov, tako i otežavajući faktor sa kojim moramo da se nosimo kroz život.
Nekada davno odgovor na pitanje; «Čija si ti» je mogao ozbiljno da definiše naš životni put, ali
i u današnjem svetu nas to pitanje dosta definiše. Ako smo imali sreće, iz te uloge kroz život nosimo osećaj ljubavi i zastićenosti. Ukoliko ne, ceo život možemo bazirati svoje odluke na negativnim uverenjima i strahovima.
Šta najčesće nosimo u sebi iz detinjstva?
Pre svega – sliku o sebi, u koju smo poverovale.
O tome kakve smo, šta možemo, na šta smo sposobne i koliko zaslužujemo.
Čemu nas uloga čerke uči?
Važno je da znamo da kakva god bila naša prošlost, za svaku od nas dodje trenutak, kada postajemo svesne kreatorke svojih sudbina i da samo mi biramo u šta ćemo da verujemo, koji deo sebe i svog detinjstva želimo da prihvatimo i čuvamo u sebi, a koji da ostavimo kao višak prtljaga, jer nije vredan da ga sa sobom nosimo.
Druga uloga je uloga supruge ili životne partnerke.
U partnerske odnose ulazimo iz uloge ćerke i zajedno sa tom ulogom, najčesće unosimo u partnerski odnos sva svoja očekivanja, strahove i uverenja koja smo usvojili tokom odrastanja.
Medjutim ako bolje razmislimo, to nije pošteno, pošto od samog početka mi ne dajemo šansu tom odnosu da se gradi i razvija na svoj jedinstveni način.
Ono što je ključno je da kroz ovu ulogu učimo da rastemo zajedno.
Da stojimo iza svojih vrednosti i stavova, ali isto tako da integrišemo naše zajedničke vrednosti na jednom novom nivou, koji će biti podjednako bitan za obadvoje.
Da postavljamo zdrave granice i da učimo da poštujemo tudje.
Da postoji više jezika ljubavi i da ponekad treba naučiti nepoznat nama jezik, pošto za neke od nas se ljubav manifestuje kroz reči i dodir, dok za druge kroz konkretna dela i pomoć.
A ono što je najbitnije za nas, je da kroz ovu ulogu mi najbolje učimo da sagledamo istinu iz više perspetkiva i da vidimo sebe iz nekog drugog ugla.
Treća uloga je uloga majke.
Uloga kroz koju najdublje upoznajemo sebe!
Ova uloga nas nedvojbeno stavlja u poziciju da gledamo u oči svojim strahovima i pomeramo granice svojih mogućnosti i izdržljivosti. Saznajemo koliko možemo da budemo jake i ranjive u isto vreme, da se rasplačemo zbog sitnice i da preživimo nemoguće.
Uloga kroz koju učimo umeće transformacije i rasta, prateci rast i razvoj naše dece.
U procesu našeg razvoja svakim danom shvatamo da je mnogo bitnije slušati i čuti, nego reći.
Uloga u kojoj svesno zapostavljamo sebe i svojevoljno stojimo negde u pozadini, da nas ne vide, ali da znaju da navijamo najjače.
Ali isto tako biti majka znači stvarati, podržavati, pružiti reči podrške kada su one najpotrebnije.
Jer nije majka samo ona koja rodi, već ona koja gaji, osnažuje i vidi u vama nešto što je drugima nevidljivo. Biti pokretačka snaga i energija za sve ono bolje, što želimo da bude u ovom svetu.
Odgovor na moje pitanje, kako da kroz sve te uloge ne izgubimo sebe, ja sam našla u četvrtoj ulozi i odgovoru na pitanje ko smo onda, kada nismo ničije?
Kada nismo nečije ćerke, majke i supruge…
Odgovor je u četvrtoj ulozi naše lične samorealizacije.
Da li je to profesija kroz koju se poslovno realizujemo i gradimo karijeru ili je to naša misija, koju realizujemo kroz svoj rad, ova uloga je izuzetno bitna, kao osnov za našu ličnu samoidentifikaciju i realizaciju unutrašnjeg potenciala.
Za ženu i njeno psihicko i mentalno zdravlje jako je bitno da bude svoja!
Da zna odgovor na pitanje šta zaista želi, šta voli, u čemu je dobra i da nadje način da realizuje svoje ambicije i ideje.
Da znamo koje knjige želimo da pročitamo, šta da vidimo, kome se divimo, šta želimo da stvorimo i da ostavimo iza sebe.
Svi znamo da roditelji nažalost stare, deca rastu, partneri mogu da se menjaju i da odlaze, ali jedina osoba sa kojom ostajemo uvek smo mi.
Treba dobro da upoznamo tu osobu i da nam bude lepo i interesantno sa njom.
Ova uloga nam služi kao oslonac u najtežim životnim trenutcima, kada smo povredjene, ostavljene, razočarane – upravo ona nam može biti zvezda vodilja koja će nas dići i dati nam snagu da idemo dalje.
Upravo zato je tema lične samorealizacije toliko bitna, kroz nju gradimo sebe i svoj autentičan način samoizražavanja.
Životna snaga i motivacija retko dolaze spolja, treba svakodnevno raditi na samoodrživoj unutrašnjoj motivaciji, koja će biti pokretačka snaga u teškim životnim trenutcima, kroz koje svaka od nas prolazi.
Žena je zaista najstabilnija kada se kroz život realizuje u sve četri uloge, koje joj u različitim trenutcima služe kao stubovi oslonca i samopouzdanja.
Kada kroz ulogu ćerke osvestimo da imamo kontrolu nad svojim mislima i iz detinjstva svesno nosimo samo ono sto će nam služiti.
Kada kroz partnerstvo učimo da sagledamo život iz više perspektiva.
Kada kroz ulogu majke rastemo i podržavamo vrednosti u koje verujemo.
Kada vrednujemo sebe i vidimo rezultate svog rada, kroz koji same napredujemo i imamo mogućnost da ostavimo trag.
U tom slučaju, čak ukoliko u nekom trenutku, jedna od uloga nije potpuno realizovana, postoje jos tri stuba koji nam neće dati da pokleknemo i znaćemo da imamo zašto i gde da idemo dalje.